JESEN U GRADU – UMETNOST UŽIVANJA

Korak po korak – i još jedna jesen je pred nama.U proleće smo sadili, u leto uživali u raskoši, sada je zrelo i vreme da se uberu plodovi. I ne mislimo na zimnicu, na hranu za telo, već na sve ono što će nam grejati i hraniti dušu i um.

Vratili smo se s odmora. Poslagali slike u albume. Noću su bašte kafića sve praznije, klupe u parkovima noću su skoro puste – jesen nam poklanja čarobne dnevne trenutke – tople dnevne sate koji nas na trenutak prevare da je još uvek leto. I dok neki jesen dočekuju s radošću, drugi se žale da ih u ovo doba godine hvata neka tuga, nešto nalik apatiji, osećaju umor, imaju problema sa snom, ne nalaze radost u sebi.

terasa2

 

ZAŠTO NAS U GRADU JESEN ZATEKNE NESPREMNE

U gradu često previdimo smenu godišnjih doba. Proleće se stopilo s letom a, a leto, opet uplovi u jesen i samo nam kraći dani i hladnije noći nagoveštavaju promenu. Žurimo na posao, presabiramo koliko nam je još rata kredita, za letovanje dignutog, ostalo, trčimo kući, umorni, neraspoloženi, opet se vraćamo neredovnoj ishrani, dijete koje smo držali proletos da bismo stali u prošlogodišnji kupaći, zaboravljamo do sledećeg proleća,  letnje ljubavi žive još samo na fotografijama. Živeći takvim tempom ne primećujemo promene oko nas, ne usklađujemo se sa njima, sve smo dalje i dalje od svoje suštine i samo jednog trenutka osetimo da nam nije dobro. Postajemo mrzovoljni, nervozni, loše spavamo, počinjemo da se gojimo i nezadovoljstvo je iz dana u dan sve veće.

ŠTA NAM SE TO DOGODILO?

Dogodili su nam se pretrpani gradovi. Dogodio nam se posao od 9 do 17. Dogodio nam se ubrzani razvoj tehnologije, trka za novcem, odlaganje životnih prioriteta, griža savesti što ne stižemo. Dogodili su nam se začarani krugovi iz kojih često ne umemo da izađemo.

A nekada su gradovi imali dušu. Građeni su po meri čoveka – kvartovi sa mnogo zelenila, stazama za šetanje, travom, zgradama dovoljno udaljenim jednim od drugih, da ne gledamo komšiji u tanjir. Radilo se u dve smene, i u kojoj god da ste bili imali ste i deo dana za sebe, porodicu, partnera, decu. Vikendi su bili neradni. Plate dovoljne da s vremena na nekud otputujete. Jednom nedeljno smo se viđali s prijateljima, smejali se, delili radosti i tuge, imali svoje male rituale.

Tada smo još čuvali u sebi iskonsku vezu sa prirodom. Primećivali smo sneg, prve ljubičice u travi pred zgradom, drveće je pupilo i listalo pod našim terasama, na klupama između zgrada smo mogli sresti komšije koje su, kao i mi, izvele decu da se igraju. Miris cveća nas je umirivao, drveće rashlađivalo. Silazili smo na reke, uživali u dugim letnjim danima. Jesen nas je dočekivala promenom raskošem boja – lišće je dostizalo svoj umetnički vrhunac pre no što opadne, pravili smo zimnicu, primećivali dešavanja oko nas. Zima je bila sinonim za praznike – pomešane državne i svečarske – lagano smo klizili novom proleću svesni da se i mi menjamo kroz godišnja doba i kroz godine. Tada ste retko čuli da je neko meteoropata, da ima sezonsku depresiju, da ga ubija promena vremena, da se teško navikava na smenu godišnjih doba.

basta1

ŠTA MOŽEMO DA URADIMO DANAS

Ne možemo da menjamo posao. Barem ne lako. Promena mesta stanovanja je takođe malo teža jer stanovi u starim, humanim gradskim četvrtima cenom nadilaze one u ovim, još maloletnim zgradama.

Ali, nije sve tako crno. Zastanite na trenutak.. Uzmite papir i olovku i zapišite šta je to vama važno u životu. Nemojte pisati materijalne vrednosti – pišite šta vam suštinski bitno.

Šta bih recimo ja stavila na taj spisak? Važni su mi: porodica, prijatelji, krov nad glavom, zdrava ishrana, fizička aktivnost, čitanje, pisanje, meditacija, putovanje, duševni mir, dobar san…

Kako bih ovo uklopila u svoj već postojeći život – u taj posao od 9 do 17, i nehumano životno okruženje?

Ustajala bih sat vremena ranije, meditirala,  popila čaj, doručkovala i krenula na posao. Na posao bih išla peške (a ako je baš jako daleko – barem deo puta bih hodala). Birala bih da idem ulicama u kojima ima zelenila. Kažu američki psihijatri da je brzo hodanje bolje od antidepresiva. Takođe je preporuka terapeuta da se u jesen barem 25 minuta hoda po opalom lišću jer taj zvuk nas smiruje i čisti misli.

Na poslu bih gledala svoja posla. Ako nekom od kolega mogu da pomognem, sjajno, ako ne mogu – ne bih mu stajala na muku. Trudila bih se da svojim stavom podstaknem i druge saradnike da svaki dan u radni prostor unosimo pozitivnu energiju. Provetrene prostorije, tiha muzika, ako je moguće, čistoća i svetlost – povezuju nas i sa ljudima ali unose i dašak prirode u sredinu.

Nakon posla bih barem jednom nedeljno išla na pijacu da osetim boje i mirise i da pazarim sveže voće i povrće radi zdrave ishrane. Barem jednom nedeljno bih se dogovorila sa nekom dragom osobom da se nakon posla vidimo na kafi. Barem jednom nedeljno bih otišla do reke i prošetala. Svaki dan bih se, barem deo puta s posla vraćala peške.

Spremala bih obroke za sebe i porodicu. Danas ima sjajnih blogova koji nas uče kako da za pola sata spremimo zdrav i izbalansiran obrok, sa što manje truda.

I u kući, kao i na poslu, obavezno bih unosila što više svetla – otvoreni prozori, prostor čist i uredan. U prostorije bih unosila sezonske boje – u proleće one koje bude energiju a u jesen one koje nas smiruju i opuštaju.

Svako veče bih pročitala nekoliko strana knjige. Barem dva puta nedeljno bih gledala dobar film. Slušala bih muziku po svom izboru. Barem jedan vikend mesečno bih otišla na kraći put – do 100 km od kuće. Barem dva puta godišnje na neki duži put. Ako je moguće, ne bih nosila posao kući.

Sve ovo ne košta mnogo, a menja nam živote u mnogome.

d-lepa-jesen

A KAKO NAM CVETNE ESENCIJE MOGU POMOĆI

U ovom smo tekstu dotakle mnoge teme na kojima bi se na terapiji moglo raditi. Od uspostavljanja veze sa prirodom, vraćanja ličnim vrednostima, do onih u vezi sa jačanjem volje i energije, unošenja radosti, obraćanje pažnje na detalje, kao i onih za smirenje, opuštanje i meditaciju.

Izdvojićemo samo nekoliko esencija iz ovog širokog spektra, jer ako nas redovno čitate, sada već možete da pretpostavite koja bi esencija mogla da bude baš vaša za ovaj mesec. Preporuka za oktobar bi bile: Corn, Magnolia, Lotus, Elm, Hornbeam, Gentian, Wild Rose, Lemon, Madia, Honeysuckle, Arnica, Angelica…

Ako želite promenu, tu smo za vas.

Uživajte u jeseni, pronađite radost u sebi, promenite ono što možete, i pratite promene u prirodi – to čudo koje se svakog trenutka dešava oko nas. 

12 Comments

  1. Ja išla danas minut po lišću, toliki parkić bio:), ali išla, sela na klupu i istezala noge, opet ne više od minut. Disati…možda najvažnije. Kada smo kod esencija, Honeysuckle se pokazao delotvornim u nordijskim zemljama kod zimske depresije izazvane nedostatkom sunca. pa ko baš mora tamo da živi….

    Lep tekst:) Za jesen, gospodstven…

    • Hvala, draga Alex. Ima logike taj Honeysuckle. Vidiš sad mi čitava slika pred očima, kako se drže za neke lepe sunčane dane… i to ih dokusuri. 🙂 Znaš, mislim da su ove najnovije gradnje totalno otuđile ljude – ni ne primete promenu godišnjih doba, pa ih svaki put iznenadi novo doba. Nema više konekcije – ljudi-priroda-smena doba.

      • Nema konekcije…ono što se nekad podrazumevalo, danas je dragocenost. A za dragocenosti moraš da se boriš..u praksi da eliminišeš gluposti i suvišne aktivnosti da bi imala vremena za te iskrice dnevne sreće:)

        Iskrice dnevne sreće…eto ti još jedna mantra!!! Ljubim…

        • Ову ћу мантру за тебе посебно да правим. Све си у праву, о томе сам и размишљала пишући текст – о дисконекцији и како морамо да нађемо, не морамо, али било би добро, баш то… тренутке, време за себе. Да одвојимо жито од небитног животног кукоља. 🙂

  2. Hvala ti.
    Dirnuta sam ovim tekstom, malo mi oči zasuziše. Ta lepa vremena ne mogu se vratiti.
    Dakle, valja se prilagoditi.
    Hvala za ove savete, u ovoj noći bez sna, mnogo mi znači.

    • Draga Neno, mogu li ja ovaj tvoj komentar da nagradim jednom kombinacijom da te malo rastereti? Ti si mene duboko dirnula ovim komentarom.

  3. Hvala za ideju. Nikada ovo nisam radila… ako ne računamo pokušaje, ali ću ovoga puta sesti i zaista sačiniti svoj spisak želja – shvatila sam da deluje, ali ne kao mantra, već kao jasno definisanje cilje na kojima onda i radiš.

    • O, da. Kad definišemo i zacrtamo sebi nešto lakše se toga i držimo. Ja sam postavila onu tablu od jute ispred sebe 🙂 i tu kačim bitne stvari i odluke. 🙂 Dobro je nekad sebe dovesti u red!

  4. Godilo je pročitati tekst. Trudim se ostvarivati puno od gore pobrojanoga, nevjerojatno je koliko nam malo treba da bi bili zadovoljni. Divan, divan tekst, baš lijek za dušu <3

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: