ZA SVE ONE KOJI JOŠ UVEK VERUJU U SNAGU LJUBAVI

 

Sledeće redove bih da posvetim svim onima koji su priču zvanu ljubav za sva vremena ušli prepuni želja, očekivanja – koji su u zajednički život ušli kao u novu godinu – puni nade i vere i ljubavi.

Ova je priča posvećena svima onima koji svojom predanošću i posvećenošću uvek iznova uspeju da se vrate u ono fino, romantično vreme kada su započinjali ljubav. 

Svima onima koji, ma koliko godina imali, ipak su u srcu dovoljno mladi da urade sve što su planirali kad su maštali o zajedničkoj sreći.

Sve ono za šta na početku  nisu imali novca.

Sve ono za šta je uvek malo vremena nedostajalo…

Sve ono što su ostavljali za kasnije.

Posvećena je i onima koji se na tom putu izgube ili umore.

Posle godina zajedništva ponekad naiđu i krize. Sve ono što smo želeli u jednom trenutku učini nam se bezvredno i besmisleno. Učini nam se da su niti koje nas vezuju za našu ljubav zauvek postale toliko tanke da ih jedna pogrešna reč ili potez zauvek mogu prekinuti. I, dođemo u dilemu – da li je vreme na neki novi početak, reset, novu godinu, novi život… ili je vreme da se sistem reinstalira da se stvari poslože drugačije, preispitaju vrednosti, preurede prioriteti i ipak pokuša još jednom.

Jer… koliko god rekli da je teško od nule, još je teže kada su iza vas godine, nekad i decenije. Zato je veći podvig i radost ako uspete da spasete ono zauvek. Ili ako barem znate da ste dali sve od sebe.

Posle toliko godina lako se zaboravi kakav je bio početak. Šta smo sve uneli u priču i sa kakvim smo se to snovima upustili u zajedničku plovidbu.

Znam, treba imati hrabrosti pa otići.

Ali, treba imati još više hrabrosti pa pokušati još jednom.

Setiti se zašto smo tu osobu zavoleli.

Setiti se svake lepe stvari koju smo zajedno uradili.

Setiti se svega lepog što nismo stigli da uradimo.

Setiti se i trenutka kad smo počeli da se udaljavamo jedno od drugog.

Setiti se šta mi to nismo u tom trenutku uradili.

Setiti se… i podvući crtu.

Ne tražiti krivca, jer stvari su se već otrgle kontroli.

Tražiti oproštaj za sebe i za onu drugu stranu. 

Sesti i pričati.

Pričati o svemu.

Pričati i sećati se samo lepih stvari. 

Pričati čak i ako ste potpuno sigurni da više nema ni onog najmanjeg zrna koje bi obnovilo vašu ljubav.

Pričati i dogovoriti se kako dalje. 

Jer nikad ne možemo znati kada će doći  taj poslednji trenutak posle kog više nema reči. 

Pričajmo. Ljubimo se. Delimo. Radujmo se. Živimo. Dan po dan. Svaki dan. 

 

Nije ova priča samo za one koji su godinama zajedno.

I nije samo za one koji imaju decu.

I nije samo za one koji su venčani. 

 

Ovo je priča za sve ljude koje veže ljubav.

Ovo je priča za sve one koji nekog vole. 

Za sve one koji su prestali da vole.

Za sve one koji veruju da vreme uvek učini svoje.

Ne učini. U stvari učini. Ali onako kako ono misli da treba.  

Propustimo pravi trenutak.

Kajemo se zbog svega što nismo rekli.

Kajemo se zbog svega što nismo uradili.

Na kraju kajemo se i što smo bilo šta počeli jer nismo umeli da završimo.

Da nas ne bi pojelo vreme i kajanje, pričajmo.

Dobro jutro, dobar dan, laku noć… 

Volim te, nedostaješ mi, mislim na tebe.

Danas popuštam ja, sutra malo ti. 

Osluškujem tvoje želje kao i ti moje.

Volimo se.

Ne volimo.

Pričamo.

Pamtimo lepo.

Da nas ne pojede vreme.

Da nas je dotuče kajanje.

Volimo se.

I nije bitno kada je priča počela – važno je koliko vas osoba pored vas još uvek inspiriše i motiviše da svakog dana budete dobri, nasmejani, srećni i zahvalni.

I za kraj – cvetna podrška

I, ako ste se u priči malo zaglavili, ako ne znate ili ne umete sami dalje, ako ne možete da se izborite sa sobom, sa kajanjem, propuštenim prilikama, lošim snovima, progutanim rečima, neizrečenim istinama, prećutanim lažima, ako vam treba malo snage, volje, neko da vam pomogne da lakše prođete ovaj put – tu je vaš praktičar cvetnih esencija i samo vama namenjena cvetna kombinacija da vas vrati u balans.

Gifovi preuzeti sa Interneta

Tekst objavljen u januarskom broju magazina „Plezir“

10 Comments

  1. Dan po dan. Svaki dan. Kao kad neguješ cvet…

  2. Jelena Dilber says:

    Divno, Meri! Baš je sve ovako, nekada nimalo ne izgleda lako, ali kad se sve vrati na pravi put, neprocenjivo je <3

  3. Snežana Maričić says:

    Uvek me oduševiš i ohrabriš. Hvala!

  4. Nekada su ljude, tj.decu vezivali iz interesa, porodičnih, državnih…nekih drugih razloga koji nama zvuče strašno danas. Negde sam čitala da parovi koji su tako spojeni, uz astrološku podršku, u Indiji imaju jednako uspešne, ako ne i stabilnije brakove nego oni koji su se zaljubili. Pitanje bi moglo biti, kako ti ljudi opstaju i skladno žive? Obično se kaže da se zavole tokom braka. Pitanje bi bilo kakve su to veštine da ljudi zavole potpunog neznanaca? Znamo li mi to danas? Jedino što mi pada na pamet je da neguju iste vrednosti i podržavaju kvalitete onog drugog, dan po dan, kao što ti kažeš. Ako ne pobegnu pre toga:)

    • Nisam o tome mislila dok sam pisala. Sad si me bacila u razmišljanje. Ugovorenih brakova je i ovde do, takoreći nedavno, bilo. I ljudi su ostajali. I voleli se i poštovali. U stvari prvenstveno se poštovali, a onda je verovatno dolazila ta neka bliskost koja je prerastala u to… nešto – ljubav. Ali, tada su nekako i obaveze bile podeljene – žena u kući, muškaraca van kuće. On je brinuo da ona ne mora da brine dok podiže porodicu. Ali, mislim da su tu deca bila važna. Ako ih nije bilo, onda su se ti brakovi često raspadali, ili su žene pristajale da dođe druga žena koja će rađati. Delile su jednog muškarca. Da li je to velika ljubav, razumevanje… ili nešto treće – bilo bi zanimljivo istražiti.

  5. Znaćeš zašto… o temi neću. Hoću o tome da, mada je očigledno da sjajno pišeš, u poslednje vreme pišeš najsajnije. Moje mišljenje ne možeš spoznati iz komentara koje ostavim ili ne ostavim, ali, kako rekoh Dilberčetu neki dan, uživo, da kažem i tebi – i kad ne mislim da možeš više i bolje, ti me iznenadiš.
    Ne znam šta se dešava, otkud ti dolaze ta neka posebna, specifična, snaga, energija, volja… to fascinantno nadahnuće… ali biće da jedan Bandit ima mnogo uticaja na sve, pa stoga oboma šaljem lepe pozdrave.

    • O, Bože, Nego! Rasplaka me ti. Ovaj se blog zove cvetna terapija, i očigledno je pisanje moja terapija. Možda bi trebalo tako da nazovem jedan blog… 🙂 Ali, kako god, hvala ti, onako istinski, iz srca, jer ti si ta koja me je i ohrabrila kada sam se kao miš mali 🙂 pojavila na blogerskom nebu i svaka tvoja reč i kritika i pohvala – za mene su dragoceni!

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: